polovni automobili

Peugeot 206 1.4 HDI

Generalna — Autor mg @ 22:05

Predstaviti dostojnog naslednika za jedan Peugeot „205“ koji se proizvodio čitavih petnaest godina (1983-98) sa više od 5.2 miliona proizvedenih primeraka i za upravljačem Vatanena, Kankunena i ostalih doneo tokom osamdesetih godina titule u Svetskoj reli seriji i Reliju Pariz-Dakar, izgledalo je teško izvodljivo.

Međutim, uz jedinstven oblik karoserije i smele dizajnerske detalje koji su bili osnova za razvijanje koncepcije kasnijih modela 207, 307 i 407, zatim visok kvalitet izrade i pouzdane agregate, novi 206 koji se pojavio tokom 1998. godine, postigao je uspeh koji je bio iznad svih očekivanja. U mnogim evropskim zemljama dugo je bio „bestseller“, a pretpostavlja se da je do sada proizvedeno preko 6 miliona primeraka uz podatak da će se „206“ proizvoditi verovatno do 2010. godine.

   

Tokom 2003. godine Peugeot 206 je blago redizajniran i osvežen što se uz pažljivije posmatranje može uočiti i na testiranom modelu. Preoblikovani su spojleri i svetlosne grupe, podloga instrument table je sada u beloj boji i deluje više sportski, a primenjeni su i kvalitetniji materijali u enterijeru.

Zvučna izolacija u unutrašnjem prostoru je efikasna, iako dizel agregat nekako prigušeno, ujednačeno „prede“ i pri ubrzavanju i pri vožnji na nižim obrtajima. Na prednjim i zadnjim sedištima nema naznaka istrošenosti, obruč upravljača i ručica menjača su očuvani, a nema ni neprijatne „škripe“ plastičnih komponenti u toku vožnje.

Zadnja sedišta su udobna ali sa ipak nedovoljno prostora za relativno visoke putnike, dok je zapremina prtljažnika od 245 l u rangu proseka.

Međutim, ono što pored dizajna predstavlja glavni adut serije 206 1.4HDI u poređenju kako sa ostalim sestrinskim verzijama tako i sa konkurencijom, jeste common-rail turbo dizel motor od 1398 cm3 i 68 KS koji se na testu u gradskim uslovima vožnje, pokazao štedljivim, izrazito elastičnim i žustrim kada je to potrebno.

Prema fabričkim podacima maksimalna brzina je 168 km/h dok potrošnja u gradu iznosi 5.5 litara dizela, mada je tokom testa pri nešto agilnijoj vožnji premašivala 6 litara. Uz putni kompjuter koji nije deo paketa X-Line opreme i ekonomičniji stil vožnje, potrošnja bi se mogla svesti na razumnu meru i ređu posetu pumpnim stanicama, uz takođe i prilično veliku autonomiju gde je sa rezervoarom od 50 litara pri potrošnji od 5.5 l u gradu moguće preći gotovo 900 kilometara.

Obrtni moment od 150 Nm pri 1750 o/min obezbeđuje primetnu elastičnost koja vozaču omogućava da recimo na ravnom putu u trećem stepenu prenosa „krstari“ brzinom od 30 km/h na svega 1300 o/min, a u četvrtoj brzinom od 60 km/h na 1800 o/min. Ubrzanja od 70-90 km/h koja smo najčešće u svakodnevnom saobraćaju na našim putevima imali prilke da probamo, iznose oko 4.5 sekunde što je vrlo dobar rezultat.

Na uzbrdicama, pritiskom na papučicu gasa turbo dizel reaguje gotovo trenutno i ubrzava bespogovorno, auto je stabilan u krivinama i vlasniku dopušta stil vožnje sa čestim promenama stepena prenosa koji je primereniji benzinskim pogonima. Što se goriva tiče, HDI agregat podnosi i običan dizel do ¼ ukupne količine u rezervoaru, mada bi to trebalo da bude izuzetak. Do 100 km/h ubrzava za 13.2 sekunde, što je za oko sekundu više nego benzinski 1.4 agregat koji je doduše i nešto snažniji sa 75 KS, maksimalnom brzinom od 170 km/h ali i većom potrošnjom.

Menjač je uglavnom precizan i mekan, sa nešto dužim hodom, mada bi trebalo biti pažljiv pri prebacivanju iz pete i četvrtu, jer je „rikverc“ brzina nekako preblizu, te vozaču može da se omakne vrlo neprijatna greška koja može da proizvede nimalo naivne posledice.

 

Kočnice su se na testiranom primerku ponašale uverljivo. Iako bez ABS sistema koji nije deo X-Line paketa opreme, pri naglom kočenju sa 60 km/h do 0 km/h, vozilo usporava sigurno, bez nagoveštaja bilo kakvog zanošenja i proklizavanja kako na suvom tako i na mokrom kolovozu.

 

Za one koji se odluče za Peugeot 206 starijih godišta, treba voditi računa da su prvi Euro 3 agregati uvedeni na tržište 2000. godine zajedno sa već postojećim Euro 2. Od 2001. godine Euro 3 propis je postao važeći standard za sve proizvođače unutar EU, samim tim i za Peugeot.

Na kraju, prema rečima servisera troškovi održavanja za Peugeot 206 1.4 sa turbo dizel common-rail motorom nisu veći u odnosu na benzinski 1.4 agregat, tako da odluka šta izabrati zavisi od sklonosti i potreba samih kupaca. Peugeot 206 1.4 HDI je pravi izbor za vozače koji od gradskog automobila očekuju pouzdanost, solidne performanse, nisku potrošnju i prihvaljive troškove održavanja uz sofisticirani stil primereniji višim klasama i udobnost koja se podrazumeva.

 

 


Koji je idealan Euro 3 polovnjak?

Generalna — Autor mg @ 21:58

Polovne automobile svi mi u Srbiji kupujemo uglavnom zato što su nam novčanici znatno tanji od potreba. U tom slučaju se, po pravilu, biraju modeli za koje je moguće pronaći jeftine rezervne delove, tačnije oni jeftini za održavanje za koje takođe postoji dovoljan broj servisa. Pored toga se kupuju, odnosno uvoze automobili koji su kod nas na dobrom glasu – da bi vlasnik kasnije mogao da proda automobil, u interesu mu je da za njega vlada veliko interesovanje. Teška vremena su domaće vozače naterala da racionalno razmišljaju, pa se tako kupovina od zadovoljstva pretvorila u pravo mučenje.

Ipak, staro pravilo – koliko para, toliko muzike – ponekad se može i prenebregnuti, pre svega zahvaljujući bogatom evropskom tržištu automobila, gde na formiranje cena polovnjaka, pored imidža brenda, dobrim delom utiče i moda.

Zato modeli koji nisu popularni, ili se ne proizvode već par godina, po pravilu imaju osetno niže cene od aktuelnih modela, što ne znači da su samim tim i lošeg kvaliteta.

VW Golf je sinonim za poželjnog polovnjaka - dostupni i jeftini delovi, poznata mehanika, dobro drži cenu
VW Golf je sinonim za poželjnog polovnjaka - dostupni i jeftini delovi, poznata mehanika, dobro drži cenu

Drugim rečima, pre nego što se upustite u agoniju koja se zove izbor polovnjaka, potrebno je da posebnu pažnju obratite na karakteristike automobila koje su vam bitne, pri čemu ću ovde navesti samo one najosnovnije:

1)      Potrošnja

2)      Ubrzanje

3)      Maksimalna brzina

4)      Ponuda prostora

5)      Udobnost

6)      Zapremina prtljažnika

7)      Nosivost

8)      Izolacija od buke

9)      Dužina zaustavnog puta

10)    Upravljivost/stabilnost

11)    Bezbednost

12)    Pouzdanost

13)    Oprema

14)    Cena održavanja

15)    Gubitak vrednosti

Na osnovu osobina koje su vam primarne, sada možete početi sa upoređivanjam modela. Pritom se možete koristiti fabričkim podacima koji svakako predstavljaju solidan osnov za uporednu analizu automobila. Na njih se najviše možete osloniti kada su u pitanju zapremina prtljažnika, dozvoljena nosivost i maksimalna brzina, a malo manje kada se radi o podacima o ubrzanju, a naročito o potrošnji koja je u realnim uslovima vožnje uvek veća od onoga što deklariše proizvođač. Zbog toga se jednim delom treba osloniti i na ugledne strane auto revije – na primer, nemačke ukoliko želite da dobijete realnu sliku o vrednostima nekog francuskog automobila, odnosno engleske ili francuske časopise ukoliko želite objektivan test nekog nemačkog modela. Jednostavna je istina da svi navijaju za svoje domaće brendove, pa zbog toga posebno treba imati u vidu da su japanski i korejski automobili uvek prilično strogo ocenjeni. Kada je bezbednost putnika u pitanju, oslonite se na rezultate Euro NCAP kreš testova (www.euroncap.com). Pouzdanost automobila nije tako lako utvrditi, ali se u velikoj meri možete osloniti na nemački TÜV.

Voznja Alfe 156SW 2.4 jtd

Generalna — Autor mg @ 21:06

Ako ste potencijalni kupac Alfe 156 (pa i da je niste nikada ranije vozili) neće vam biti potrebno puno vremena da se srodite sa ovim autom.

Oslanjanje pruža dobre manevarske sposobnosti, ostavlja vam rezervu za izvlačenje iz nevolje u koju je lako upasti zbog neprilagođene brzine. Ipak, kompromis je morao biti načinjen na uštrb komfora.



Sistem upravljanja sa svoja dva kruga od „punog levog“ do “punog desnog“ mami osmeh na licu vozača. Tako direktno upravljanje vam omogućava da kroz krivine prolazite sa izuzetno malim zaokretanjem volana, što je veliki doprinos svekupnoj preciznosti kontrole auta.



Ipak, kada treba da se parkirate ili uradite „polukružno“ proklinjaćete ovo rešenje. Točkovi imaju tako mali zaokret da ulazak u svaku javnu garažu zahteva manevrisanje kao da ste za volanom šlepera. Napred-nazad, napred-nazad.

Alfa 156 ima elektronsku komandu gasa koja zahteva malo drugačiji pristup doziranju od klasičnog sistema sa sajlom. Na umu treba imati da nogom pritiskate jedan potenciometar i koliko ga nagazite, procesorski tačno idete.

Ova funkcija zahteva od vozača da gas pritiska dublje prema dasci nego što bi to činio sa sistemom koji koristi sajlu. Ako želite da vidite pravo lice zveri koja se krije ispod haube ne smete biti stidljivi, papučicu gasa morate daleko dublje pritisnuti nego što ste navikli sa običnim autom.

Kočnice jesu jake ali nisu svemoćne. Ako pogledate polovne Alfe po gradu, primetićete da je dobar broj čuknut, uglavnom u prednjem delu. Savet je da se bar u uslovima gradskog saobraćaja ne zalećete. Imaćete više štete nego koristi.


Daewoo Tacuma

Generalna — Autor mg @ 20:39

Daewoo Tacuma nastala je kao reakcija korejskih inženjera na pojavu Renaulta Megana Scenika koji je 1996. godine stvorio sasvim novi segment na tržištu automobila – kompaktni MPV (višenamensko vozilo).

Jedna od ključnih karakteristika ovog segmenta je puno tovarnog i putnog prostora po povoljnoj ceni. Dakle, ciljano je na parove sa decom koji ne mogu priuštiti Renault Espace ili neki drugi skuplji auto.

 

Scenik je odmah proglašen Autom godine u Evropi.

Kada je vest o Renaultovom „punom pogotku“ doprla do Koreje, menadžment Daewooa morao je brzo da odreaguje.

Po uzoru na francuze koji su odabrali platformu već postojećeg auta da bi dobili Scenika, korejci su otvorili katalog svojih proizvoda i počeli da listaju.

Izbor je pao na Nubiru koja je modifikovana u mali kombi na koju je potpis stavio čuveni dizajnerski studio Pininfarina. Proizvod se na tržištu pojavio 2000. godine.

Prošlo je skoro osam godina kako se Tacuma pojavila u javnosti. Godine koje su protekle nisu učinile da Tacuma postane srećniji ili prijatniji prizor za oči.

Sa koje god strane da sam pokušao da sagledam ovaj auto, pronašao sam deo ili detalj kojem nisam pronašao opravdanje za postojanje. Auto je najteže gledati s preda i sa boka.

Prednjim delom Tacume dominira plastična maska hladnjaka koja se proteže skoro čitavom širinom i služi kao izgovor za podizanje farova visoko iznad branika. Maska se od sredine spušta prema ivicama auta. Zbog ovakvog prednjeg dela Tacuma izgleda kao da je jako, jako tužna.

Donja linija bočnih stakala počinje uzlaznu putanju odmah iza prednjih vrata i svoj vrh dostiže iza C stuba, blizu stop svetala. Tu se oštro prelama tako da postaje gornja ivica bočnih stakala. Ovakvo rešenje primenjeno je upravo na Sceniku ali znatno elegantnije i uspešnije.

Tacuma, na prvu loptu, ne nagoveštava ni radost ni uspešnost koju nosi njeno ime.

Prekidač za uključivanje farova i pokazivača pravca zaklanja pogled na potenciometre za podešavanje osvetljenja kontrolne table i visine farova. Noću je prilično teško podešavati ove elemente
Prekidač za uključivanje farova i pokazivača pravca zaklanja pogled na potenciometre za podešavanje osvetljenja kontrolne table i visine farova. Noću je prilično teško podešavati ove elemente

Da biste ušli u ovog Daewooa moraćete na staromodan način ključem da otključate bravu. Centralna brava postoji, ali daljinskog otključavanja nema.

Unutrašnjost Tacume znatno je prijatnija od njene spoljašnjosti.

Enterijerom dominiraju crna i čudna mešavina sivo-braon boje. Prostor ispred vozača i suvozača napravljen je od tvrde i izdržljive plastike, na kojoj nema ogrebotina pukotina ili oštećenja. U prvim trenucima boravka u autu obuzima vas jak Deja Vu osećaj, a tek onda shvatate da su to ipak samo delovi unutrašnjosti koje ste već videli vozeći se u Opel Astrama.

Tacuma je MPV tako sedite nekoliko santimetara više nego u običnom autu, što povoljno utiče na preglednost dešavanja u saobraćaju. Vozačko sedište se može podešavati i po visini. Volan takođe. Sedišta su udobna i iste su sivo-braon boje kao i komandna tabla.

Jako je lako pronaći udobnu poziciju za vožnju. Ostaje da vidimo da li će vožnja biti dovoljno udobna da bismo sa uma smetnuli činjenicu da se nalazimo u jednom od najhrabrije dizajnirajniranih automobila koje kod nas možete kupiti.

Kontrolni zvuk koji se pojavi čim „date“ kontakt prilično je iritantan. Bing-bing-bing se čuje dokle god Tacuma ne proveri sve svoje sisteme.

Gepek je zapremine 325 litara sa podignutim naslonima zadnje klupe sa mogućnošću proširenja na 1320 litara kada su sedišta oborena. U gepeku se nalaze praktične pregradice za sitniji alat i flašice.

Poklopac gepeka se podiže visoko i na taj način štiti vašu glavu od dodatnog lupanja, ali je na testiranom modelu imao je običaj da na svom putu potpunog otvaranja velikom brzinom pojuri prema vama pre nego što stignete da napravite korak nazad.

 

 

 


Fiat Punto

Generalna — Autor mg @ 20:21

 

Prvi Punto predstavljen javnosti još 1993. godine kao naslednik svima dobro poznatog i uspelog modela Uno, a 1995. izabran je za automobil godine u Evropi. Glavni aduti ovog modela bili su veoma dobra upravljivost, odlična antikorozivna zaštita, pouzdani motori i dovoljno prostrana karoserija lagane konstrukcije i sa nešto tvrđim ogibljenjem. Nedostaci su se ogledali u već tipičnim problemima sa elektronikom, osetljivijim trapovima i amortizerima, naročito zadnjim, a bilo je i kod nekih serija, u vrlo maloj meri, i zaglavljivanja menjača i nepravilnog rada spojnica.

A onda se krajem 1999. godine pojavio novi Punto druge generacije koji je dobio novi amblem u slavu stogodišnjice kompanije, sa novim savremenijim dizajnom karoserije pri čemu su i šasija i enterijer izmenjeni gotovo u potpunosti u odnosu na prethodni model. Predstavljeni su i agregati sa manjom emisijom izduvnih gasova, od 1.2 litre sa 60 i 80 KS (16V), kao i izdržljivi dizel 1.9 sa 60 KS i vrlo dobri i pouzdani 1.9 JTD sa 80 KS. Najjači motor u ponudi bio je 1.8 16V sa 131 KS, koji je bar na našim putevima i najređi.


Slika

Tokom 2003. godine predstavljena je restilizovana serija koja je produžila životni vek modela i zapravo predstavlja ono što se danas kod nas proizvodi kao Zastava 10, uz neke minimalne izmene. Prednja maska i prednja svetla, kao i zadnji deo, dobili su nov, restilizovan oblik, enterijer je dobio izvesne stilske i koloritne korekcije, a ponuđeni su i 1.4 16V agregat od 95 KS, 1.9 JTD sa 85 i 100 KS i 1.3 common-rail turbo dizel Multijet sa 69 KS i obrtnim momentom od 180 Nm.

 


Powered by blog.co.yu